ODSJAJ DUNAVA U SEĆANJU MORNARA ŽIVANA JOVANOVIĆA

       Kad nostalgija zakuca na vrata srca, onda se rađa Dunav u stihovima Živana Jovanovića koji je isti osetio prvim udisajima života, negde između Futoga i Novog Sada.

Pesma i tambura je tu da nam uz Dunav peva

O nadi, sreći, miru, ljubavi i dobroti.

        Vreme je čudo, kao i putevi koji nas odnesu sve do mora, u kojem se još uvek poruke njišu u boci ljubavi, a Živan moreplovac života, vešto ume da reč ljubav svojim bitisanjem i filozofskim razmišljanjima pretoči u poeziju osećanja.

Osećamo titranje struna u nebeskoj žuvotnoj simfoniji

koja nam odgovor na pitanje "Što je ljubav?"

Ljubav je živo biće koje samo sebe stvara

nikada ne umire, ono traje u svom večnom nastajanju.

       Želja je njegova, a i naša da ovo trajanje nikad ne prestane i da sve one odgovore za kojima traga, pronađe u sebi i Bogu, kojeg često priziva kroz svoje  stihovane misli, jer život i jeste večnost.

Dijana Uherek Stevanović 

Odsjaj u Dunavu

Odsjaj u Dunavu pdf.